Nemojte me pogrešno shvatiti, ja razumem umetnost „sadašnjeg“ – i ja se ozarim kada vidim dobro dizajnirano rešenje, koje podrazumeva dijagonalno ukrštene linije, četiri slova u svakom kvadratu i lepo složene slogove. To je estetski privlačno, ali kratkog veka.

Gde je duša? Želeo sam da saznam da li je moguće uvesti element ljudskog u ono što radimo. Uz racionalne argumente, to bi trebalo da ima veću dubinu, nego da nam kao inspiracija posluži još jedno u nizu dostignuće zasnovano na parallaxu, jQueryju ili letter-pressu.

Za mene, dizajniranje ne predstavlja sposobnost da dizajnirate dugme koje će biti lepše od najnovijeg iPhonea UI. To znači da umete da koristite Photoshop. Čini se da se tehničko umeće meša sa dobrim dizajnom i kreativnošću. Vidite, smatram da smo postali dizajneri zbog toga što smo želeli da se izrazimo. Tehnički gledano, nismo umetnici. Ipak, mogli bismo da budemo, ako bismo se udaljili od ega, koji nam govori: „Umetnici su ludi, siromašni ljudi, koji samo prskaju boje po platnu“, i dozvolili sebi da se izrazimo. Uostalom, verovatno smo bliži tome nego neki računovođa.

U stvarnosti, mi radimo za klijente, te strastveni govori o tome kako inspiracija iznedri dizajn sajta nisu baš uverljivi pred grupom deoničara koje jedino zanima da prodaju što više kočionih pločica.

Ipak, moje viđenje je da sam ovde doveden da učinim da ljudi za koje sam odabrao da radim izgledaju sjajno. A jesam odabrao da radim za njih, baš kao i vi – shvatali to ili ne. A deoničari kojima predstavljate svoje ideje jesu računovođe koje žele da u njihov rad ubrizgate delić potisnutog umetnika kog imate u sebi.

Glavna razlika između onoga što radimo mi i onoga što rade umetnici je činjenica da njihov rad predstavlja direktan izraz stvaraoca. On ne mora nužno da deluje, ne mora da pretvara saobraćaj u prodaju i svakako ne mora da funkcioniše u prokletom IE7. Međutim, moraju li ograničenja koja su nam nametnuta da ograniče našu kreativnost?

Opčinjen sam mozgom i tajnom njegovog funkcionisanja, međutim, ono što sa sigurnošću znam je da on daje koliko dobija. Stoga, nema svrhe terati sebe da pročitate onu dobro ocenjenu, ali dosadnu knjigu o modernim tehnikama web dizajna, ukoliko se tome ne predate u potpunosti.

Kako onda znate da li svoj mozak hranite pravim stvarima? Kako bih razvio originalnost u svom radu, ja uronim u stvari koje volim, ne bih li stvorio nove veze u svom mozgu. Međutim, svi kažu: „Radi ono što voliš“, a ne objasne zbog čega. Stoga ću ja pokušati.

Kada uronite u ono što volite – ono što zaista volite – nešto se dogodi. Osetite uzbuđenje i inspiraciju. Stvari se pokrenu na način na koji dosadna knjiga to ne može da učini, jer to nije ono što vaš mozak želi da upije.

Evo primera: recimo da volite maskenbale (neki ljudi ih vole). Dok sastavljate kostim, isprobavate šešire i čudne cipele, vi koristite iste delove mozga koje možete da upotrebite za dizajniranje sajtova. Nećete nužno doći do tog zaključka, jer ćete pomisliti – ovo je samo igra – međutim, upravo ste iz tog razloga postali dizajner – zato što imate mozak koji voli da radi sulude stvari! U nekom trenutku ste pomislili: „Ako ne mogu od ovoga da živim, šta je najbliže tome?“ I tako ste postali dizajner.

Dakle, nastavite da se igrate; hranite svoj mozak. Neki bi rekli da je to mlaćenje prazne slame, ali nije. Neki ljudi ne znaju šta vole. Ako mislite da ste vi jedni od njih, imam dobre vesti: znate, ali niste toga svesni. Zaboravite na posao, zaboravite na zaradu i usredsredite se na svoje instinkte. Kada pogledate meni u restoranu, obično nešto izdvojite – kakav je to osećaj? Nešto u vama je reklo: „Mmm, marinirana govedina koja se dugo pekla“, zar ne? To je upravo to.

Koristite ga stalno i biće sve snažniji. Postaćete zainteresovani za obične stvari i uskoro nećete ići utabanim stazama, već ćete graditi sopstvene. Počećete da obraćate pažnju na umetnika u sebi i, ko zna, možda će jednog dana on iskočiti i početi da prska boje po platnu.

Biografija: Tom je momak koji je zadužen za dizajn u agenciji za digitalni dizajn po imenu „Folk“, u kojoj projekte ne posmatraju kao sajtove, već kao priče. Od 1999. se bavi stvarima na internetu, što ga čini prilično starim.